Likvidacija privrednog društva
Likvidacija privrednog društva
U privrednom životu ponekad nastane potreba za prestankom poslovanja i gašenjem privrednog društva. Razlozi za to mogu biti mnogostruki: privredno društvo može ispuniti cilj zbog kojeg je osnovano, može doći do nepremostivih razlika između članova društva, ili se mogu desiti promene na relevantnom tržištu koje onemogućavaju dalji rad i slično. U tom slučaju osnivačima preostaje jedan od tri načina prestanka društva.
Šta je likvidacija privrednog društva?
Likvidacija privrednog društva je jedan od načina prestanka privrednog društva, uz stečaj i statusne promene. Ključna razlika između likvidacije privrednog društva i ostalih načina prestanka je u sledećem:
- Statusna promena se sastoji u prelasku imovine jednog privrednog društva na drugo, pri čemu članovi privrednog društva koje prestaje da postoji stiču udele/akcije u privrednom društvu na koje je prešla imovina. Likvidacija privrednog društva sa druge strane, služi da se izvrše sve obaveze društva prema poverioca a da ostatak (ako postoji) bude raspodeljen članovima/akcionarima te da se nakon toga privredno društvo ugasi;
- Likvidacija privrednog društva se sprovodi kada postoji dovoljno sredstava da se namire svi poverioci privrednog društva. Stečaj se sprovodi upravo suprotno, kada privredno društvo nema dovoljno sredstava da namiri svoje poverioce.
Postupak likvidacije privrednog društva uređen je Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021, u daljem tekstu: Zakon) koji propisuje dve vrste likvidacije: 1) (dobrovoljnu) likvidaciju i 2) prinudnu likvidaciju.
Postupak Likvidacije propisan odredbama članova 524 – 545 Zakona, predstavlja dobrovoljnu likvidaciju budući da pokretanje i sprovođenje postupka likvidacije zavisi isključivo od volje članova privrednog društva, sa druge strane postupak Prinudne Likvidacije propisan je odredbama članova 546-548 Zakona i on se sprovodi po službenoj dužnosti nezavisno od volje članova društva.
Proces likvidacije može biti složen i zahteva detaljno poznavanje propisa, prilikom kog procesa LP Advokati mogu pružiti neophodnu asistenciju tokom celog procesa likvidacije, osiguravajući da se svi pravni i administrativni zahtevi ispoštuju, da se postupak završi na zakonit način, i da se interesi svih strana adekvatno zaštite.
Postupak Likvidacije privrednog društva:
Budući da likvidacija privrednog društva predstavlja konačni prestanak njegovog postojanja, neophodno je ceo proces sprovesti u skladu sa važećim zakonima uz konstantnu asistenciju stručnih lica. Proces dobrovoljne likvidacije zahteva sačinjavanje niza pravnih akata, uključujući:
- Odluka o pokretanju postupka likvidacije
- Individualno obaveštenje poznatim poveriocima
- Lista prijavljenih potraživanja
- Lista priznatih potraživanja
- Lista osporenih potraživanja sa obrazloženjem osporavanja
- Izveštaj likvidacionog upravnika o sprovedenoj likvidaciji
- Izjava likvidacionog upravnika da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci
- Odluka o podeli likvidacionog ostatka društva
- Odluka društva o licu kome se poslovne knjige i dokumenta poveravaju na čuvanje ili izjava likvidacionog upravnika o imenu i adresi tog lica
- Izveštaj o sprovedenoj likvidaciji
- Pisana izjava likvidacionog upravnika da je uputio obaveštenje svim poznatim poveriocima, kao i da su sve obaveze društva izmirene u potpunosti i da se protiv društva ne vode drugi postupci
- Odluka skupštine društva o okončanju postupka likvidacije
- Kako bi ovi akti bili pravilno i zakonito doneti, potrebno je da se ispoštuje zakonom propisana većina glasova i prateće formalnosti.
Bitno je naglasiti da obaveze članova privrednog društva opstaju i nakon sprovedenog postupka likvidacije. Ortaci i komplementari neograničeno solidarno odgovaraju za obaveze društva i nakon njegovog brisanja, dok komanditori, članovi društva sa ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva odgovaraju do visine primljenog likvidacionog ostatka.
Radi pravne sigurnosti članova društva, poželjno je da ceo postupak sprovedu stručna lica – advokati i knjigovođe. Asistencija advokata je ključna za pravno sigurno sprovođenje svih koraka likvidacije, kako bi se izbegli propusti i osiguralo poštovanje svih zakonskih obaveza.
Postupak prinudne likvidacije privrednog društva:
Kao što iz samog imena proizlazi, postupak prinudne likvidacije privrednog društva sprovodi se nezavisno od volje članova privrednog društva iz razloga eksplicitno propisanih odredbom člana 546 Zakona.
Od dana objavljivanja oglasa o prinudnoj likvidaciji, organi društva nastavljaju sa radom, ali društvo ne može preduzimati nove poslove već samo završavati započete poslove, uključujući i izmirenje dospelih obaveza, kao i plaćanja za tekuće obaveze društva i obaveze prema zaposlenima, takođe, društvo ne može registrovati promene podataka u registru privrednih subjekata i Centralnom registru.
Za vreme prinudne likvidacije društva ne isplaćuje se učešće u dobiti, odnosno dividenda, niti se imovina društva raspodeljuje članovima društva pre brisanja društva iz registra.
Takođe, od dana pokretanja postupka prinudne likvidacije svi sudski i upravni postupci u odnosu na društvo koje je u prinudnoj likvidaciji prekidaju se.
Imovina brisanog društva postaje imovina članova društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu društva, a u slučaju ortačkog društva koje nema kapital raspodeljuje se na jednake delove između ortaka.
Prinudna likvidacija predstavlja svojevrsnu sankciju za nepoštovanje zakonom propisanih obaveza koje obezbeđuju pravilno poslovanje, te Agencija za privredne registre pokreće postupak prinudne likvidacije kada nastupi neki od razloga propisanih članom 546 Zakona.
Sa druge strane, Prinudna likvidacija je do poslednjih izmena Zakona služila kao sredstvo zloupotrebe i izbegavanja plaćanja obaveza društva, odnosno sredstvo izigravanja poverilaca. Brzina i efikasnost postupka prinudne likvidacije je razlog zašto se u ranijoj praksi pribegavalo ovom postupku.
Međutim, izmenama Zakona i to odredbom člana 548 uvedena je novina u našoj legislativi i tiče se posledica prinudne likvidacije društva. Naime, opšte odredbe koje se tiču likvidacije propisuju da članovi odgovaraju do visine primljenog likvidacionog ostatka, dok sada zakonodavac pravi malu, ali značajnu, razliku kod prinudne likvidacije i predviđa pojačanu odgovornost kontrolnog člana društva koji odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja društva iz registra, što značajno olakšava poveriocima brisanog privrednog društva da namire svoja potraživanja. Više o ovome možete pročitati na našem blogu ovde.
Da li su neophodne usluge advokata radi sprovođenja likvidacije društva?
Jednako koliko je važno prilikom osnivanja privrednog društva pravilno postaviti temelje i usklađivati poslovanje sa važećim propisima, toliko je bitno stručno sprovesti postupak gašenja društva kako bi se izbeglo prelivanje odgovornosti sa nepravilno obrisanog društva na njegove osnivače.
Kako obaveze članova društva opstaju i nakon sprovedene likvidacije, pa je pravna sigurnost ključna za izbegavanje prelivanja odgovornosti sa nepravilno brisanog društva na njegove osnivače. Radi pravne sigurnosti članova društva, ceo postupak je najbolje poveriti stručnjacima.
Konačno, proces prinudne likvidacije, koji se sprovodi nezavisno od volje članova društva, može dodatno komplikovati situaciju, zbog čega je adekvatna pravna pomoć neophodna.
U tom kontekstu, LP tim pruža sveobuhvatne usluge savetovanja, asistencije pri sprovođenju postupka gašenja privrednog društva, sastavljanja svih potrebnih dokumenata i njihove registracije pred nadležnim organima.