ZALAGANJE DIGITALNE IMOVINE

  1. Uvod 

Modernu privredu nije moguće zamisliti bez postojanja adekvatnih sredstava obezbeđenja koja imaju dvojaku ulogu:

  • Obezbeđenje naplate potraživanja;
  • Neophodan (ekonomski) uslov za pribavljanje kapitala putem zajma ili kredita, kao i za određene poslovne transakcije;

Pojava digitalne imovine omogućila je pojavu novog vida sredstva obezbeđenja, uređenog Zakonom o digitalnoj imovini. Navedeni zakon predstavlja jedan od prvih zakona u svetu koji reguliše materiju digitalne imovine. Osnovni princip koji zakonodavac primenjuje je preuzimanje rešenja iz založnog prava na pokretnim stvarima, uz izvesne specifičnosti koje se ovde pojavljuju.

  1. Predmet zaloge

Predmet zaloge mogu biti kako virtuelne valute (npr. bitkoin, etirijum i  sl.) tako i digitalni tokeni (npr. token koji određenom licu daje pravo na učešće u dobiti kompanije ili pravo da mu bude pružena određena usluga). Na ovom mestu potrebno je napomenuti da se založnim pravom mogu obezbediti pored novčanog potraživanja (bilo u domaćoj, bilo u stranoj valuti) i nenovčana potraživanja izražena u digitalnoj imovini. Primera radi, moguće je da poverilac ima nenovčano potraživanje na osnovu digitalnog utility tokena i to pravo da nabavi robu u vrednosti od 30.000,00 evra. Radi obezbeđenja svog potraživanja (nenovčanog, ali u vrednosti do 30.000,00 evra glavnice), dužnik može založiti digitalnu imovinu.  

  1. Sticanje i registar založnog prava

Založno pravo na digitalnoj imovini stiče se na osnovu ugovora o zalozi koji mora biti u pisanoj formi i koji mora sadržati eksplicitno propisane elemente. Trenutak sticanja založnog prava je trenutak upisa založnog prava u odgovarajući registar. Jedna od apsolutnih novina je i ta da se ugovor o zalozi na digitalnoj imovini može zaključiti i korišćenjem pametnog ugovora.  

Od krucijalne važnosti je napomenuti da se založno pravo na digitalnoj imovini ne upisuje u Registar založnog prava na pokretnim stvarima koji vodi Agencija za privredne registre, već u poseban registar koji vodi pružalac usluga u vezi sa digitalnom imovinom (u daljem tekstu: PUDI) sa posebnom dozvolom Narodne banke Srbije. Neophodno je prethodno poveriti predmetnu založenu digitalnu imovinu na čuvanje i administriranje licu (PUDI) koji ima dozvolu za vođenje registra založnog prava.

Za razliku od registrovanog založnog prava u kojem imamo jedan centralni registar (koji vodi nosilac javnih ovlašćenja), u ovoj materiji imamo decentralizovan registar.

To znači da može postojati više PUDI koji imaju dozvolu za vođenje registra. S obzirom na specifičnost ove materije, jasno je zbog čega se regulator odlučio da prepusti vršenje ovih poslova privatnom sektoru, ali uz zadržavanje strogog državnog nadzora.

  1. Osnovna pravila materijalnog prava

Na osnovu upisa založnog prava, založni poverilac stiče pravo da se namiri iz vrednosti založene imovine pre drugih tzv. hirografernih poverilaca i to kako u vrednosti glavnice svog potraživanja, tako i u iznosu kamata i troškova.

S tim u vezi, kod poslovanja sa dužnicima u čijoj imovini digitalna imovina ima značajni udeo, preporučljivo je ustanoviti založno pravo upravo na digitalnoj imovini (pod uslovom da se takva imovina oceni kao likvidna u slučaju namirenja potraživanja aktivacijom zaloge).

Osnovno pravilo je da se založenom digitalnom imovinom ne može raspolagati, osim ukoliko drugačije nije ugovoreno.

Takođe, zalogodavac ima pravo da pribira plodove od digitalne imovine (primera radi, pravo da mu svaki mesec bude isplaćen određeni novčani iznos od izdavaoca), ali je dozvoljeno ugovoriti i suprotno, odnosno dozvoljeno je ugovoriti da i založni poverilac ima pravo da ubira plodove.

Ista digitalna imovina se može ponovo založiti, u slučaju da ugovorom o zalozi nije drugačije predviđeno.

Poverilac iz vrednosti založene digitalne imovine može naplatiti celokupno zastarelo potraživanje (kako glavnicu, tako i kamatu i troškove) za razliku od hipoteke kod koje se može namiriti samo iznos zastarele glavnice, ali ne i kamata.

U praksi će se događati situacije u kojoj je vlasništvo nad založenom digitalnom imovinom sporno. Tu postoje dve napomene:

  • Upis u registar ne proizvodi pravno dejstvo (smatra se da založno pravo nije nastalo) ukoliko zalogodavac nema pravo svojine na založnoj digitalnoj imovini ili ako zaloga nije punovažna iz drugih razloga;
  • Moguće je upisati zabeležbu spora po tužbi za brisanje založnog prava, odnosno drugog spora u vezi sa založnim pravom
  1. Napomena

U trenutku pisanja ovog teksta, u Republici Srbiji postoje ukupno četiri privredna društva sa dozvolom za pružanje usluga u vezi sa digitalnom imovinom (dva za virtuelne valute i dva za digitalne tokene). Nijedan pružalac usluga nema dozvolu za vođenje registra založnog prava.

Ipak, postoji veliki broj lica koja apliciraju za ovu dozvolu (i suočavaju se sa problemima još uvek neizgrađene prakse kada je reč o dodeljivanju dozvola), te je za očekivati da kada primena zakona zaživi i kada se tržište digitalne imovine dodatno razvije, dobijemo i prvi registar založnog prava na digitalnoj imovini u Srbiji.

Upravo iz tog razloga, neophodno je već sad skrenuti pažnju javnosti da je ovakav vid sredstava obezbeđenja dozvoljen i da se očekuje da uskoro postane dostupan građanima i privredi.

To Top