NAČELO ZAKONITOSTI OBRADE PODATAKA O LIČNOSTI U DOMENU RADNIH ODNOSA

Ratio legis zakonodavca, pri donošenju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, jeste usklađivanje srpskog zakonodavstva sa Opštom Uredbom Evropskog parlamenta i saveta o zaštiti pojedinaca u pogledu obrade podataka o ličnosti i slobodnom protoku tih podatakabroj 2016/679 od 27.04.2016. godine (GDPR), koja je stupila na snagu 25.05.2018. godine, čiji je cilj zaštita privatnosti fizičkih lica pri obradi podataka o ličnosti.

Naime, pri rešavanju spornih situacija, a naročito u slučaju pravnih praznina, koje se mogu javiti u vezi sa praktičnom primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u domenu radnih odnosa, treba imati u vidu načela obrade podataka o ličnosti, a koja načela predviđa član 5 Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Odredbom člana 5 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, predviđena su sledeća načela o zaštiti podataka o ličnosti:

• Načelo zakonitosti/legaliteta
• Načelo legitimiteta
• Načelo srazmernosti
• Načelo transparentnosti

S tim u vezi u nastavku ćemo detaljnije elaborirati načelo zakonitosti i njegov odnos prema drugim načelima, kojima se Poslodavac vodi prilikom prikupljanja i obrade podataka u domenu radnih odnosa.

Naime, uopšteno govoreći o obradi podataka o ličnosti koje poslodavac prikuplja i obrađuje u dijapazonu radnih odnosa, od kandidata za zaposlenje, zaposlenih lica, klijenata, kao i bivših zaposlenih, skrećemo pažnju na načela obrade podataka o ličnosti, shodno kojima poslodavac, podatke o ličnosti mora prikupljati i obrađivati zakonito, pošteno i transparentno u odnosu na lice na koje se podaci odnose („zakonitost, poštenje i transparentnost“). Zakonita obrada je obrada podataka o ličnosti koja se vrši u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno supsidijerno drugim zakonima kojima se uređuje obrada podataka, a sve u vezi sa odredbom člana 83 Zakona o radu.

Naime, prilikom zasnivanja radnog odnosa, trajanja i prestanka istog, poslodavac može od fizičkog lica čiji se podaci obrađuju, zahtevati isključivo podatke koji su relevantni za zasnivanje radnog odnosa, ostvarenje prava i obaveza u vezi sa istim, kao i podatke u vezi sa prestankom radnog odnosa, te inherentno tome, poslodavac je dužan isključivo na zakonit način, i u situacijama koje stricto sensu zakon predviđa, obrađivati i prikupljati konkretne podatke o ličnosti.

S tim u vezi, egzamplarno posmatrano, poslodavcu je zabranjeno da, vrši diskriminaciju prema zaposlenima, i to konkretno prikupljajući podatke o zdravstvenom stanju kandidata budući da takvo postupanje poslodavca predstavlja diskriminatorsko postupanje. Dakle načelno, prikupljanje i obrada ličnih podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem zaposlenog nije dozvoljena, budući da predstavlja diskriminaciju. Međutim, ukoliko je sam Zakon o radu predvideo mogućnost provere zdravstvenog stanja potencijalnog kandidata za zaposlenje, ili zaposlenog, takvo postupanje poslodavca je zakonito i legitimno, ukoliko postoji pravni osnov, odnosno uporište u zakonu za prikupljanje i obradu odnosnih ličnih podataka.

Pored načelne zabrane koju predviđa Zakon o radu u vezi sa prikupljanjem informacija o zdravstvenom stanju kandidata za zaposlenje, prikupljanje i informacija konkretnih ličnih podataka može biti dozvoljeno, ukoliko je u skladu sa načelom zakonitosti, zakon eksplicitno i decidno propisao mogućnost prikupljanja i obrade:

• Poslodavac može da uslovi zasnivanje radnog odnosa testom trudnoće, kada na konkretnoj poziciji  kod poslodavca postoji rizik po zdravlje žene i deteta;
• Pri zasnivanju radnog odnosa od strane maloletnog lica na poslovima sa povećanim stepenom rizika, koji mogu ugroziti zdravlje maloletnog lica, poslodavac može zahtevati uverenje o zdravstvenoj sposobnosti;
• Pri zasnivanju radnog odnosa na poslovima sa povećanim stepenom rizika poslodavac može zahtevati uverenje o zdravstvenoj sposobnosti;
• Za obavljanje prekovremenog rada, ukoliko bi takav rad mogao da pogorša zdravstveno stanje zaposlenog, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

Uzimajući u obzir sve navedeno, poslodavac je dužan da organizuje svoje poslovanje na način da poštuje nepovredivost i tajnost podataka o ličnosti čije podatke prikuplja i obrađuje, te da obradu podataka o ličnosti sprovede na način da najmanje zadire i povređuje privatnost i nepovredivost podataka o ličnosti.

Pored konkretnog primera u vezi sa prikupljanjem podataka o zdravstvenom stanju zaposlenog, poslodavac u skladu sa relevantnim odredbama Zakona o radu, kao i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, može prikupljati i obrađivati druge lične podatke, koji su u korelaciji sa ostvarenjem prava i obaveza, koja proističu iz radnog odnosa. Uzimajući u obzir navedeno, poslodavac je ex lege ovlašćen da prikuplja i obrađuje informacije o bankovnom računu zaposlenog lica, za potrebe realizacije isplate ugovorene zarade, što predstavlja izvršenje ugovorne obaveze poslodavca.

Takođe, načelo zakonitosti je korespodentno načelu legitimiteta, budući da postoje izvesne praktične situacije, koje kreira praksa radnih odnosa, te je u tom slučaju poslodavac ovlašćen da prikuplja i obrađuje lične podatke, kako bi obavio poslove u javnom interesu ili izvršio zakonska ovlašćenja. Za pomenuto, konkretno se navodi primer prikupljanja ličnih podataka i obrada istih u slučaju utvrđivanja kriterijuma viška zaposlenih lica od strane poslodavca (kada se neki od predviđenih kriterijuma, na osnovu kojih se rangiraju zaposleni koji potencijalno mogu biti proglašeni tehnološkim viškom, rangiraju prema određenim socijalno ekonomskim kriterijumima, te broju članova porodice, imovinskim prilikama porodice i sl).

Dakle, poslodavac kao rukovalac podacima o ličnosti, te obrađivač podataka o ličnosti, kao i imenovano lice za zaštitu podataka o ličnosti, svakodnevno dolaze u dodir sa ličnim podacima, međutim, postupak prikupljanja i obrade podataka mora biti usklađen sa aplikativnim propisima Zakona o radu i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno prikupljanje i obrada istih se može isključivo vršiti za unapred određene legitimne potrebe.

S tim u vezi, Ustav RS u članu 43, jemči zaštitu podataka o ličnosti, te decidno predviđa da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, pri čemu na opisani način proklamuje direktnu vezu između načela zakonitosti i načela legitimiteta.