Radni procesi neizostavno podrazumevaju manje ili veće rizike po zdravlje i bezbednost lica koja u njima učestvuju, u prvom redu zaposlenih, ali i drugih lica koja se zateknu u radnoj sredini.
Stoga, države propisima, hijerarhijski različite pravne snage, uređuju normativni okvir i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu u cilju sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi sa radom, propisivanjem različitih prava i obaveza na strani poslodavaca, ali i zapososlenih.
Iako sprečavanje negativnih posledica po bezbednost i zdravlje na radu nužno podrazumeva pretežno mere preventivnog karaktera, uporedno-pravno posmatrano, zakonodavci propisuju brojne kaznene odredbe determinisane a priori korektivnim faktorom.
U tom smislu analiza ovog teksta biće svedena na kaznene odredbe relevantih propisa Republike Srbije kojima je tangirana oblast zaštite bezbednosti i zdravlja na radu, polazeći prvenstveno od sedes materiae Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu (u daljem tekstu: ZBZR), Krivičnog zakonika (u daljem tekstu: KZ) koji najčešće odredbama blanketnog karaktera upućuje na ZBZR, te drugih relevantnih propisa.
KAZNENA POLITIKA
Bezbednost i zaštita zdravlja na radu predstavljaju značajna prava zaposlenih i podrazumevaju obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom u cilju ostvarivanja fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja zaposlenih.
Poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje zaposlenom u svim aktivnostima i na svim nivoima organizovanja rada i radnog procesa, implementiranjem zakonom propisanih mera za bezbedan i zdrav rad, dok je zaposleni dužan da vodi računa o sopstvenoj bezbednosti i zdravlju na radu, kao i o bezbednosti i zdravlju drugih lica na koja može da utiče njegov rad, pridržavajući se mera koje poslodavac implementira.
Dakle, glavna obaveza poslodavca, a ujedno i osnovno pravo zaposlenog je pravo na bezbedan i zdrav rad, te u slučaju da neispunjenje obaveze poslodavca prouzrokuje povredu zajemčenih prava zaposlenog, propisana je kaznena odgovornost poslodavca. ZBZR predviđa prekršajnu odgovornost za nepoštovanje velikog broja obaveza poslodavca. Raspon prekršajnih sankcija je od 20.000 do 2.000.000 dinara.
Nažalost, u nekim slučajevima povreda prava je toliko velika i toliko narušava radnopravnu harmoniju, da prekršajna sankcija nije dovoljna za postizanje korektivnog cilja. U tim slučajevima potrebno je konsultovati KZ, u kojem su inkriminisane upravo najteže povrede prava.
Prekršajna odgovornost
U slučaju nepoštovanja propisanih mera, postoji posebna inspekcija rada koja poseduje značajna ovlašćenja i na prvom mestu je zadužena za implementaciju zakonom propisanih mera bezbednosti i zdravlja na rad.
Prilikom inspekcijskog nadzora, ovlašćeni inspektor, u slučaju da utvrdi postojanje nepravilnosti, može izdati prekršajne naloge za široki spektar prekršaja koje propisuje ZBZR. Adresat prekršajnih naloga je najčešće poslodavac sa svojstvom pravnog lica i/ili savetnik, odnosno saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, mada u pojedinim slučajevima to može biti i zaposleni.
Neki od prekršaja su:
- nepreduzimanje mera od strane poslodavca i neobezbeđivanje da samo oni zaposleni kojima su izdata odgovarajuća uputstva i dozvole za rad imaju pristup zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost ili štetnost koja može da ugrozi zdravlje zaposlenog
- neimenovanje, od strane poslodavca, savetnika odnosno saradnika za bezbedan i zdrav rad aktom u pisanoj formi;
- neobezbeđivanje od strane poslodavca, aktom o proceni rizika i ocenom zdravstvene ustanove koja obavlja delatnost medicine rada propisane lekarske preglede zaposlenih;
- nedonošenje akta o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj sredini i neutvrđivanje načina, mera i rokova za otklanjanje ili smanjenje rizika na najmanju moguću meru;
- neobezbeđicanje lične zaštitne opreme zaposlenom od strane poslodavca u ispravnom stanju i nesprovođenje obuka za njeno pravilno korišćenje;
- nevođenje računa od strane zaposlenog o sopstvenoj bezbednosti i zdravlju na radu, kao i bezbednosti i zdravlju drugih lica na koja može da utiče njegov rad u skladu sa obukom za bezbedan i zdrav rad i uputstvima za bezbedan i zdrav rad dobijenim od poslodavca;
Krivična odgovornost
Kao stroži režim kaznene politike postoji i krivična odgovornost kako lica zaduženih za sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu kod poslodavca, tako i zaposlenih usled nepridržavanja propisanih mera zaštite.
Sa gledišta kaznene politike, krivična dela protiv prava po osnovu rada i krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine štite sistem radnih odnosa tako što u pretežnom delu inkriminišu samo nepridržavanje relevantnih zakona, podzakonskih akata, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata, uz dodatni kvalifikativ (posledica krivičnog dela).
Krivična dela protiv prava po osnovu rada
Krivičnopravnom zaštitom prava po osnovu rada opravdana je težnja zakonodavca da pruži zaštitu radu kao društveno-ekonomskoj kategoriji od vitalnog značaja za funkcionisanje svake države.
Krivična dela u ovoj grupi imaju blanketni karakter, vrše se kršenjem propisa iz oblasti radnog prava kojima se predviđaju određena prava po osnovu rada ili u vezi sa radom, čime dolazi do uskraćivanja ili ograničavanja tih prava.
Sva dela koja su obuhvaćena grupom krivičnih dela protiv prava po osnovu rada kao subjektivni element sadrže umišljaj, odnosno samo umišljajno ograničavanje prava po osnovu rada predstavlja dovoljno ozbiljan napad koji može opravdati korišćenje krivičnog prava.
U slučaju nepridržavanja ZBZR-a, kada su u pitanju dela iz grupe krivičnih dela protiv prava po osnovu rada, odgovorna lica se najčešće pozivaju na odgovornost zbog krivičnog dela Nepreduzimanja mera zaštite na radu iz čl. 169 KZ-a.
Nepreduzimanje mera zaštite na radu
Krivično delo Nepreduzimanje mera zaštite na radu propisano je članom 169 KZ-a i targetira lice odgovorno za preduzimanje mera zaštite i bezbednosti na radu kao mogućeg učinioca krivičnog dela. Da bi se određeno delo moglo smatrati krivičnim delom, i da bi osumnjičeni mogao biti kriv za delo koje mu se stavlja na teret, neophodno je da budu ispunjeni kako objektivni, tako i subjektivni elementi bića tog krivičnog dela.
Objektivni elementi bića ovog krivičnog dela ogledaju se upravo u nepridržavanju važećih propisa i opštih akata o merama zaštite i zdravlja na radu usled kojih bi mogla nastupiti opasnost za život ili zdravlje zaposlenih.
Subjektivni element bića ovog krivičnog dela podrazumeva da kod učinioca mora postojati umišljaj, i to direktni, odnosno da učinilac mora biti svestan svog dela i hteti njegovo izvršenje, a koja svest ujedno mora obuhvatati i svest o nepridržavanju propisa o merama zaštite na radu usled kojih može nastupiti i posledica – opasnost po život i zdravlje zaposlenih.
Dakle, da bi osumnjičeni u konkretnom slučaju mogao biti kriv za krivično delo iz člana 169 KZ-a, neophodno je, pored same objektivne činjenice da se radi o nepridržavanju propisa o merama zaštite i zdravlja na radu usled kojeg može nastupiti posledica u vidu opasnosti po život ili zdravlje zaposlenih, da njegov umišljaj obuhvati i svesno nepridržavanje propisa o merama zaštite na radu, kao i posledicu u vidu opasnosti po život i zdravlje zaposlenih.
Propisana kazna za ovo krivično delo je kazna zatvora u trajanju do 3 godine.
Krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine
Krivična dela koja se odnose na opštu sigurnost ljudi i imovine obuhvataju sankcionisanje različitih radnji koje predstavljaju pretnju ili opasnost po bezbednost pojedinaca i njihove imovine.
Glavna karakteristika ovih krivičnih dela jeste posledica, koja se može ispoljiti u vidu apstraktne ili konkretne opasnosti. Neretko se dešava da krivična dela iz ove grupe poseduju i svoje kvalifikovane oblike, u slučaju kada nastupi teža posledica.
Krivično delo Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu propisano je članom 280 KZ-a, i iako je slično krivičnom delu Nepreduzimanje mera zaštite na radu, postoje bitne razlike u pogledu nastupanja konkretne opasnosti.
Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu
Propisivanjem krivičnog dela Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu u čl. 280. KZ-a štiti se opšta bezbednost ljudi i imovine i kao i delo iz čl.169 KZ-a, ima za cilj zaštitu prava zaposlenih na zaštitu i bezbednost na radu. Međutim, kako je ovo krivično delo svrstano u krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, karakteristično je nastupanje konkretne opasnosti za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima.
Ovo krivično delo ima 2 oblika:
- Oštećenje zaštitnih uređaja na radu (stav 1);
- Nepostavljanje zaštitnih uređaja na radu, njihovo neodržavanje u ispravnom stanju, nestavljanje u dejstvo u slučaju potrebe i nepostupanje po propisima ili tehničkim pravilima o merama zaštite na radu (stav 2). Izvršilac ovog oblika može biti samo odgovorno lice u čiji delokrug spade staranje o sprovođenju mera zaštite na radu.
Oba oblika imaju kako svoj umišljajni, tako i svoj nehatni oblik, odnosno na subjektivnom planu je potrebno da je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad nije bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojima je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti.
Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu ima i svoje teže oblike predviđene u članu 288 KZ-a, kada je potreban nehat učinioca u odnosu na težu posledicu, koja se sastoji u teškoj telesnoj povredi ili imovinskoj šteti velikih razmera, ili u smrti jednog ili više lica.
ZAKLJUČAK
Iako je težnja svih koji učestvuju u radnom procesu da ne dođe do bilo kakvih povreda ili nesreća, zvanični izveštaj o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za 2022. godinu potvrđuje ukupno 12.692 povrede na radu, od kojih 11 sa smrtnim ishodom.
Zakon postavlja okvir za primenu mera bezbednosti i zaštite na radu kako bi se zaštitili zaposleni od povreda i nesreća na radu. Pravilno sprovođenje ovih mera, u skladu sa Zakonom, ključno je za stvaranje sigurnijeg radnog okruženja, zaštitu zdravlja radnika i predstavlja temelj na kome se zasniva odbrana poslodavca u slučaju nepredviđene nesrećne okolnosti u krivičnim postupcima koji se mogu voditi protiv njega. Samo zajedničkim naporima poslodavaca, radnika i nadležnih organa možemo postići cilj smanjenja broja povreda na radu i stvaranje sigurnijeg radnog okruženja za sve.