I Podsticaji za učešće malih i srednjih poslovnih subjekata u postupcima javnih nabavki
Uslovi za učešće u postupcima javnih nabavki, propisani dokumentacijom o nabavci, mogu biti postavljeni tako da veliki broj učesnika na tržištu ne ispunjavaju samostalno kadrovske, tehničke ili druge kriterijume, za podnošenje kompletne ponude/prijave.
S tim u vezi, kako bi se omogućilo učešće malih i srednjih poslovnih subjekata u postupcima javnih nabavki u svojstvu ponuđača, Zakon o javnim nabavkama (u daljem tekstu: ZOJN) propisuje mogućnost podele nabavke po partijama, na osnovu objektivnih kriterijuma, pri čemu naručilac određuje predmet i obim pojedine partije.
Radi omogućavanja učešća malih i srednjih poslovnih subjekata u postupcima javnih nabavki, ZOJN predviđa i mogućnost uspostavljanja saradnje između dva ili više učesnika na tržištu, kroz davanje (1) ponude sa podizvođačima ili (2) zajedničke ponude grupe ponuđača.
(1) Ponude sa podizvođačima
Po pravilu, naručilac ne može ograničiti ponuđača da izvršenje određenih poslova iz ugovora o javnoj nabavci poveri podizvođačima (niti ga obavezati da angažuje podizvođače).
Preduslov za angažovanje podizvođača je da ponuđač koji namerava da poveri izvršenje pojedinih poslova podizvođaču u okviru ponude/prijave navede 1) koje poslove iz ugovora o javnoj nabavci namerava da poveri podizvođaču, 2) podatke o podizvođaču, 3) izjavu da će naručilac neposredno da plaća podizvođaču za deo ugovora koji je on izvršio, ukoliko podizvođač zahteva da mu se dospela potraživanja plaćaju neposredno., kao i da 4) dostavi izjavu podizvođača o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta.
(2) Zajednička ponuda grupe ponuđača
ZOJN predviđa mogućnost da grupa ponuđača podnese zajedničku ponudu.
Ukazujemo da naručilac ima mogućnost da u javnom pozivu zahteva da se u slučaju dodele ugovora o javnoj nabavci određenoj grupi ponuđača, članovi grupe povežu u određeni pravni oblik.
Uz dostavljanje ponude, grupa ponuđača je dužna da dostavi zasebnu izjavu o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta za svakog člana grupe (isto pravilo kao i za svakog podizvođača), i to za relevantne kapacitete člana grupe.
U daljem tekstu saradnja u vidu ponude sa podizvođačima i zajedničke ponude grupe ponuđača označena kao: Sporazumi o zajedničkom učešću
II Sprečavanje zloupotreba odredbi ZOJN radi izigravanja odredbi Zakona o zaštiti konkurencije
Mogućnost zaključivanja Sporazuma o zajedničkom učešću propisana je u cilju podsticanja malih i srednjih preduzeća na učešće u javnim nabavkama i ne dira u primenu odredaba Zakona o zaštiti konkurencije koje se odnose na zabranu restriktivnih sporazuma, te ne sme služiti kao pokriće za povredu prava konkurencije.
- Zabranjenost restriktivnih sporazuma
Naime, Zakon o zaštiti konkurencije definiše restriktivne sporazume kao sporazume između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije.
Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito:
- neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine;
- ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije;
- primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
- uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma;
- dele tržišta ili izvori nabavki.
Restriktivni sporazumi su izričito zabranjeni Zakonom o zaštiti konkurencije i predstavljaju ništav pravni posao, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije.
- Stav komisije za zaštitu konkurencije o Sporazumima o zajedničkom učešću koji se ne smatraju restrikrivnim
Suočavajući se sa mnogobrojnim pokušajima izigravanja odredbi Zakona o zaštiti konkurencije, utvrđenim kroz postupke kontrole po službenoj dužnosti ili po prijavi oštećenih ponuđača u postupcima javnih nabavki, Komisija za zaštitu konkurencije (u daljem tekstu: Komisija) zauzela je jasan stav u vezi sa Sporazumima o zajedničkom učešću koji se ne smatraju restriktivnim, kako je izloženo u nastavku.
Naime, neće se smatrati restriktivnim sporazumima Sporazumi o zajedničkom učešću u postupcima javnih nabavki zaključeni između učesnika na tržištu:
- koji nisu konkurenti u smislu Zakona o zaštiti konkurencije;
- koji se smatraju povezanim učesnicima na tržištu (jedan ili više učesnika na tržištu kontroliše drugog ili druge učesnike na tržištu);
- koji jesu konkurenti u smislu Zakona o zaštiti konkurencije, ali pod uslovom:
- da nijedan od učesnika u sporazumu nije mogao samostalno učestvovati u postupku javne nabavke u skladu sa uslovima iz konkursne dokumentacije;
- da nijedan deo učesnika u sporazumu nije mogao učestvovati u postupku javne nabavke podnošenjem posebne zajedničke ponude;
- da je razmena poslovno osetljivih informacija između konkurenata ograničena na predmetni postupak javne nabavke i da se odnosi samo na informacije neophodne za sastavljanje ponude i realizaciju ugovora koji je eventualno dodeljen u postupku javne nabavke;
- da sporazum ne sadrži odredbe o zabrani konkurencije, kojima se ograničava ili sprečava nadmetanje učesnika u sporazumu u drugim postupcima javnih nabavki, bilo da nastupaju samostalno, kao članovi grupe ponuđača ili kao članovi podizvođačke grupe.
Nadalje, u restriktivne sporazume ne spadaju ni Sporazumi o zajedničkom učešću u postupcima javnih nabavki u kojima samo jedan od učesnika u sporazumu može podneti samostalnu ponudu, a kome se ostali učesnici pridružuju radi sticanja neophodnih referenci i know-how. Neophodan uslov je da učesnici u sporazumu, koji se pridružuju, ne mogu učestvovati u postupku javne nabavke podnošenjem zajedničke ponude.
- Restrikrivni Sporazumi o zajedničkom učešću koji mogu biti izuzeti od zabrane
Sporazumi o zajedničkom učešću koji ne ispunjavaju uslove iz tačke (2) ovog poglavlja predstavljaju restriktivne sporazume u smislu Zakona o zaštiti konkurencije.
Ponuđačima iz zajedničke ponude ili ponuđaču ponude sa podizvođačem u tom slučaju preostaje mogućnost podnošenja zahteva Komisiji za zaštitu konkurencije za pojedinačno izuzeće od zabrane.
Pojedinačno izuzeće restriktivnog sporazuma od zabrane biće odobreno kada Podnosilac zahteva dokaže da restriktivni sporazum za koji je podnet zahtev za pojedninačno izuzimanje doprinosi unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne nameću učesnicima na tržištu ograničenja koja nisu neophodna za postizanje cilja sporazuma, odnosno da ne isključuju konkurenciju na relevantnom tržištu ili njegovom bitnom delu.
Pojedinačno izuzeće od zabrane restriktivnog sporazuma može trajati najduže osam godina.