Zakonodavstvo Republike Srbije prepoznaje tri vrste kaznenih postupaka:
- Privredno-kazneni postupak (postupak za privredne prestupe)
- Prekršajni postupak;
- Krivični postupak,
koji se pred organima postupka iniciraju različitim aktima, čija je sadržina u manjoj ili većoj meri determinisana imperativnim propisima.
U nastavku ovog teksta biće elaborirana analiza obavezne sadržine inicijalnih akata kojima se pred sudom pokreću postupci za privredne prestupe i prekšajni postupci, s posebnim osvrtom na manjkavosti ovih akata koje se u praksi učestalo sreću, te posledicama takvih nedostataka.
- Postupci za privredne prestupe
Postupak za privredni prestup pred prvostepenim privrednim sudom pokreće javni tužilac, ili oštećeni u slučaju kada javni tužilac ne pokrene postupak za privredni prestup ili odustane od gonjenja (nastavak), pod uslovom da je podneo predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva.
Optužni predlog predstavlja inicijalni akt za pokretanje postupka za privredni prestup.
Zakon o privrednim prestupima (u daljem tekstu: ZOPP) propisuje sledeće elemente kao obaveznu sadržinu optužnog predloga za pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu:
- naziv okrivljenog pravnog lica;
- sedište ;
- ime i prezime, ime jednog od roditelja njegovog predstavnika ako je poznat;
- ime i prezime okrivljenog odgovornog lica s njegovim ličnim podacima;
- kratak opis privrednog prestupa;
- označenje suda pred kojim će se održati glavni pretres;
- dokaze koje treba izvesti na glavnom pretresu;
- predlog da se okrivljeno pravno lice, odnosno okrivljeno odgovorno lice osudi po zakonu;
- razlozi kojima se utvrđuje osnovanost optužbe (fakultativno).
- Prethodno ispitivanje optužnog predloga od strane suda
Sadržinu optužnog predloga nadležni privredni sud će ispitati po službenoj dužnosti, kako bi doneo odluku ima li mesta za otvaranje glavnog pretresa za privredni prestup, ili za donošenje odluke bez otvaranja glavnog pretresa.
Sud po ispitivanju nadležnosti treba da utvrdi da li je radi razjašnjenja stvari potrebno sprovesti određene istražne radnje ili dopuniti već sprovedene istražne radnje (inicirane prethodno od strane tužilaštva), koje sprovodi sud.
U praksi, sud retko samoinicijativno određuje sprovođenje istražnih radnji, već se one (pre zakazivanja pretresa) najčešće sprovode na predlog tužilaštva, kad na osnovu podnete prijave nađe da nema uslova za neposredno optuženje, te po okončanim istražnim radnjama odlučuje da li će podići optužni predlog.
Ukoliko su pak sprovedene istražne radnje, a sud nađe da nema dovoljno dokaza za postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni učinio privredni prestup koji je predmet optužbe, sud će odbaciti optužni predlog.
U tom smislu, pre zakazivanja glavnog pretresa, sud utvrđuje da li je predmet optužbe privredni prestup, da li je nastupila zastarelost gonjenja, te da li postoje drugi zakonski razlozi koji isključuju gonjenje, usled čega sud odlučuje da li će optužni predlog odbaciti.
Da bi utvrdio da li je predmet optužbe privredni prestup, sud mora ispitati da li je opisanu radnju/događaj u optužnom predlogu moguće podvesti pod privredni prestup koji se okrivljenom stavlja na teret.
Sledstveno, u ovoj fazi postupka, u slučaju da činjenični opis privrednog prestupa ne predstavlja zakonom propisano biće privrednog prestupa koje se okrivljenima stavlja na teret, sud će odbaciti optužni predlog.
Vreme izvršenja privrednog prestupa je ključno za određivanje zastarelosti gonjenja, te se uslovi za sprovođenje postupka ne mogu ispitati ukoliko taj element (neurednog) optužnog predloga izostaje ili nije egzaktan. Obavezni elemenat u činjeničnom opisu je uvek i mesto u kom je izvršen privredni prestup koji je okrivljenom stavljen na teret.
- Ispitivanje optužnog predloga na glavnom pretresu
Ukoliko sud nađe da optužni predlog sadrži obavezne elemente i da postoje drugi procesni uslovi, zakazaće glavni pretres za privredni prestup.
U ovoj fazi postupka, ukazivanje na nedostatke optužnog akta je na okrivljenom, u čijem interesu je da se utvrde manjkavosti optužnog predloga.
U slučajevima kada je sud u prethodnoj fazi postupka propustio da utvrdi određene nedostatke optužnog predloga, koji bi za posledicu mogli imati odbačaj optužnog predloga Okrivljeno pravno lice i okrivljeno odgovorno lice mogu koncipirati svoju odbranu na nedostacima optužnog predloga koji često mogu biti od uticaja na meritorno odlučivanje.
Okrivljeni prilikom pripreme svoje odbrane naročito treba da vode računa da li je nastupila zastarelost gonjenja, kao i o mogućnostima podvođenja činjeničnog opisa privrednog prestupa u zakonom propisano biće privrednog prestupa.
- Prekršajni postupak
Nadležni prekršajni sud pokreće prekršajni postupak rešenjem o pokretanju prekršajnog postupka, na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka,podnosioci mogu biti oštećeni ili ovlašćeni organi,ili zahteva za sudsko odlučivanje po izdatom prekršajnom nalogu čiji je podnosilac okrivljeno lice iz prekršajnog naloga.
I Postupak po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka
Odredbama Zakona o prekršajima (u daljem tekstu: ZOP) propisani su sledeći obavezni elementi koje zahtev mora sadržati, kako bi se smatrao urednim aktom za iniciranje prekršajnog postupka:
- naziv i sedište podnosioca zahteva odnosno lično ime i adresu lica koje podnosi zahtev;
- naziv suda kome se podnosi zahtev;
- osnovne podatke o fizičkom licu, preduzetniku i odgovornom licu protiv koga se zahtev podnosi;
- činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi;
- propis o prekršaju koji treba primeniti;
- predlog o dokazima koje treba izvesti, uz označenje ličnih imena i adresa svedoka, spise koje treba pročitati i predmete koji služe kao dokaz;
- podatke o tome da li je pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup za delo koje obuhvata obeležja prekršaja koji je predmet zahteva;
- potpis službenog lica, odnosno oštećenog kao podnosioca zahteva i pečat ovlašćenog organa koji podnosi zahtev.
- Prethodno ispitvianje zahteva od strane suda
Po prijemu zahteva sud ispituje urednost, te ukoliko zahtev ne sadrži sve obavezne elemente, sud će naložiti uređenje zahteva podnosiocu, u određenom roku (što dovodi do kratkog prolongiranja postupka).
Za slučaj da podnosilac propusti da sudu dostavi uređen zahtev u roku koji je sud odredio, smatraće se da je odustao od zahteva i sud će rešenjem odbaciti zahtev.
Ukoliko je zahtev uredan, sud ispituje uslove za pokretanje prekršajnog postupka i da li ima razloga za donošenje rešenja o odbačaju.
Kada zahtev sadrži podatke (ili sud u toku postupka dođe do saznanja) o tome da je povodom istog događaja pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup prekršajni sud će spise predmeta dostaviti nadležnom sudu na dalje postupanje i o tome obavestiti podnosioca zahteva.
Rešenje o odbačaju sud donosi iz istih razloga kao i u postupku za privredni prestup, s tim što su dodatni eksplicitno navedeni razlozi u ZOP-u razlozi za donošenje rešenja o odbačaju stvarna nenadležnost suda i podnošenje zahteva od strane neovlašćenog organa ili neovlašćenog lica.
Ako sud ne odbaci zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, doneće rešenje o pokretanju prekršajnog postupka.
- Ispitivanje Zahteva po pokretanju prekršajnog postupka
Na ovom mestu, ukazujemo da i u prekršajnom postupku okrivljeni ima mogućnost da u svojoj odbrani (pisanoj ili usmenoj) istakne sve manjkavosti i nedostatke zahteva koji dovode u pitanje opravdanost gonjenja i mogu uticati na odlučivanje u meritumu.
Prilikom ispitivanja zahteva za potrebe pripreme odbrane, potrebno je utvrditi da li zahtev sadrži ispravne i precizne podatke o mestu i vremenu kada je prekršaj učinjen. Vreme i mesto prekršaja moraju biti precizno određeni u zahtevu, kako bi se moglo sa sigurnošću moglo utvrditi: mesna nadležnost suda, zastarelost prekršajnog gonjenja, ali i pitanje krivice okrivljenog.
Ukazujemo da su u praksi učestale manjkavosti zahteva u pogledu opisa radnje koja se smatra prekršajem, te da ima slučajeva kada u zahtevu u potpunosti izostane opis takve radnje.
Takve manjkavosti zahteva mogu za posledicu imati da se ne može sa sigurnošću utvrditi da li određena radnja uopšte može da se podvede pod prekršaj koji se stavlja na teret okrivljenom, što daje manevarski prostor odbrani okrivljenog.
II Postupak po Zahtevu za sudsko odlučivanje
Prekršajni postupak se može pokrenuti i po zahtevu okrivljenog kojem je od strane nadležnog organa izdat prekršajni nalog.
Okrivljeni ima pravo da u roku od 8 dana od dana dostavljanja naloga, uputi nadležnom prekršajnom sudu zahtev za sudsko odlučivanje, tako što će sudu neposredno ili putem pošte dostaviti potpisan prekršajni nalog.
Uz prekršajni nalog okrivljeni može dostaviti i svoju pisanu odbranu i dostaviti ili predložiti dokaze.
- Prethodno ispitivanje zahteva za sudsko odlučivanje od strane suda
Okrivljeni mora voditi računa da sudu dostavi potpisan preršajni nalog blagovremeno, jer će u suprotnom, sud rešenjem odbaciti zahtev za sudsko odlučivanje, a prekršajni nalog će imati svojstvo izvršnosti.
Prilikom ispitivanja zahteva za sudsko odlučivanje, sud ceni sadržinu prekršajnog naloga koji je okrivljeni podneo kao zahtev za sudsko odlučivanje.
Ukoliko je nalog nečitak ili ne sadrži sve potrebne podatke za postupanje suda, a posebno ako nije preciziran činjenični opis radnje iz koje proizilazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja, sud će pre donošenja rešenja o pokretanju postupka zatražiti od organa koji je izdao prekršajni nalog da ga u roku od osam dana uredi.
Ako ovlašćeni organ u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke iz prekršajnog naloga, sud će postupiti kao sa neurednim zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka – smatraće da je organ odustao od gonjenja i doneti rešenje o odbačaju.
- Ispitivanje prerkšajnog nalog po pokretanju prekršajnog postupka
U ovoj fazi postupka, u interesu okrivljenog je da utvrdi i istakne sve manjkavosti naloga, na kojima može koncipirati svoju odbranu, na istovetan način kao kad se postupak vodi po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka.
Bitna napomena je da je teret dokazivanja svakako na izdavaocu prekršajnog naloga, bez obzira što je zahtev za sudsko odlučivanje podneo okrivljeni.