NACIONALNO I MEĐUNARODNO ISCRPLJENJE U PRAVU ŽIGA

Pravilo u Pravu intelektualne svojine je da imovinskopravno ovlašćenje na stavljanje u promet podleže tzv. konzumaciji, odnosno iscrpljenju. Razlog ovakvog rešenja je stav prema kojem legitimnu ekonomsku korist od svog prava nosilac prava crpi prvim stavljanjem u promet određene robe na određenoj teritoriji.

Međutim postavlja se pitanje koja je to teritorija? Država, više država, region, ceo svet.

Odgovor na ovo pitanje ima značajne ekonomske implikacije na tržište jedne države, što ćemo pokazati na primeru žiga.

1. Poređenje tri režima iscrpljenja žiga

U Republici Srbiji je prihvaćen režim tzv. međunarodnog iscrpljenja žiga. Ukoliko je određena roba prvi put stavljena u promet od strane nosioca žiga ili od njega ovlašćenog lica, bilo gde u svetu, nosilac žiga nema pravo da pribaviocu takve robe da zabrani dalje stavljanje u promet.

Prethodno je na snazi u našoj državi bio režim nacionalnog iscrpljenja žiga, prema kojem je ovlašćenje nosioca žiga da zabrani dalje stavljanje u promet određene robe bilo iscrpljeno tek nakon što nosilac žiga ili od njega ovlašćeno lice stavi robu prvi put u promet na teritoriji Republike Srbije.

Da stvar bude složenija, domaći Zakon o žigovima propisuje da će se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji režim međunarodnog iscrpljenja žiga transformisati u režim regionalnog iscrpljenja žiga.

Ovlašćenje nosioca žiga na stavljanje u promet robe tada prestaje nakon što prvi put stavi robu u promet na teritoriji Evropske unije ili Evropskog ekonomskog prostora.

Ovakvo rešenje je logično, s obzirom da je s jedne strane Republika Srbija kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a sa druge strane Evropska unija predstavlja jedinstveno tržište.

1. Ekonomske implikacije

Međunarodno iscrpljenje žiga znači da uvoznik može da uveze robu od bilo kojeg izvoznika. Ukoliko je nosilac žiga robu prodao različitim izvoznicima, uvoznik može da bira od kojeg izvoznika će kupiti robu. To ojačava položaj veletrgovaca određenom robom na teritoriji na kojoj žig važi.

Kod nacionalnog iscrpljenja žiga uvoznik može uvoziti robu isključivo od strane nosioca žiga odnosno od njega ovlašćenog izvoznika.

Posledica toga je da kod nacionalnog iscrpljenja žiga dolazi do porasta cena robe, budući da izvoznik ima mnogo bolju početnu poziciju u pregovorima.

1. Paraleni uvoz

Međunarodno iscrpljenje žiga omogućava tzv. paralelni uvoz, odnosno uvoz bez saglasnosti nosioca žiga.

Primer za to bi bila sledeća situacija.

Proizvođač A je nosilac međunarodnog žiga na određenoj robi. Trgovac kupi od nosioca međunarodnog žiga robu u svojoj državi, a zatim tu istu robu plasira na tržište drugih država, za šta mu nije potrebna saglasnost nosioca žiga.

1. Rešenje u drugim pravima industrijske svojine

Za razliku od prava žiga, u patentnom pravu, pravu zaštite industrijskog dizajna i pravu oplemenjivača biljne sorte (u tom pravu sa izvesnim specifičnostima) važi režim nacionalnog iscrpljenja žiga.