- Uvod
Jedna od odlika Prava intelektualne svojine je njegova dinamičnost. Tehnološkim napretkom (posebno izraženim u vreme digitalizacije) menja se život, a sa tim se mora promeniti i pravo.
Primer koji možda najbolje odslikava svu dinamičnost Prava intelektualne svojine je imovinskopravno ovlašćenje na umnožavanje iz sadržine autorskog prava.
Na početku, smatralo se da je ovo ovlašćenje moguće povrediti jedino u pogledu knjiga (naročito nakon izuma štamparije).
Kraj 20. veka doveo je do razvoja računara i neophodnosti da se radnjom umnožavanja smatra i sam rad računarskog programa (softvera) na računaru, kako bi se izbegao neometan prenos materijala sa jednog računara na drugi putem diskete (floppy), CD-a ili DVD-a.
U daljoj fazi internet je omogućio prenos podataka te je neophodno bilo uvesti novo imovinskopravno ovlašćenje komplikovanog naziva – pravno na interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti.
Ovim imovinskopravnim ovlašćenjem pokrivene su i situacije u kojima se autorsko delo postavlja na internet (npr. na društvene mreže ili na youtube).
Pitanje glasi, šta se dešava kada neko putem hiperlinka podeli na internet prethodno postavljeni sadržaj, zaštićen autorskim pravom (npr. video ili audio zapis, fotografiju).
- Slučaj Svennson
Dilemu je rešio slučaj Svennson (Sud pravde Evropske unije, C‑466/12).
Do predmeta od istorijske važnosti u oblasti autorskog i srodnog prava došli smo tako što su Svenson i drugi švedski novinari pisali članke koji su bili objavljivani na portalu jedne novinske kuće u Švedskoj. Članci su bili svima dostupni besplatno.
Kompanija koja je bila agregator vesti (činila je dostupnim sve vesti na internetu na jednom mestu) hiperlinkom je upućivala na objavljene članke.
Dugo očekivanom presudom tužbeni zahtev je odbijen, uz sledeći zauzeti stav:
- Radnja postavljanja hiperlinka predstavlja javno saopštavanje autorskog dela;
- U situaciji kada se javno saopštavanje (postavljanje tuđeg linka) vrši istim tehničkim sredstvom (u konkretnom slučaju putem interneta) neophodno je da radnja javnog saopštavanja bude upućena prema novoj publici koju nosilac prava nije imao u vidu prilikom postavljanja autorskog dela na internet.
- Slučaj GS Media BV v Sanoma Media Netherlands BV and Others.
Slučaj Svennson rešio je dileme kada je reč o upućivanju na autorsko delo postavljeno uz saglasnost nosioca autorskog prava. Postavlja se, međutim, pitanje, šta se dešava kada takve saglasnosti nema ? Kada se upućuje na sadržaj čije je postavljanje na internet već povreda autorskog prava ?
Na to pitanje odgovor je dao slučaj Suda pravde Evropske unije GS Media BV v Sanoma Media Netherlands BV and Others (C-160/15):
- Ukoliko je pristup omogućen od strane lica koje nije imalo cilj sticanja finansijske koristi i koje nije znalo i razumno nije moglo znati da je autorsko delo postavljeno na internet bez saglasnosti nosioca autorskog prava;
- Ukoliko je pristup omogućen od strane lica u cilju sticanja finansijske koristi, pretpostavlja se da je licu bilo poznato da je autorsko delo postavljeno bez saglasnosti nosioca prava.
- Zaključak
Praksa pravosudnih organa EU značajna je i za pravo Republike Srbije, imajući u vidu činjenicu da imamo obavezu usklađivanja pravnih normi sa pravom EU.
Drugi značaj tiče se činjenice da praksa nadležnih organa EU može biti putokaz i domaćim organima, u slučaju da ne postoji odgovarajuća domaća praksa po pojedinom pitanju.
Za kraj, možemo konstatovati sledeće:
- Postavljanje hiperlinka kojim se ne proširuje krug publike (to će po pravilu biti slučaj sa autorskim delima koja su dostupna neograničenom krugu lica tamo gde su postavljena) ne predstavlja povredu autorskog prava, ukoliko je to autorsko delo postavljeno uz saglanost nosioca prava;
- Postavljanje hiperlinka za autorsko delo koje je postavljeno bez saglasnosti nosioca autorskog prava, neće dovesti do povrede autorskog prava ukoliko lice koje postavlja hiperlink nije to učinilo u cilju sticanja finansijske koristi i ukoliko nije znalo niti je razumno moglo znati da je autorsko delo postavljeno neovlašćeno;