Akcionar koji ima akcije koje predstavljaju najmanje 90% osnovnog kapitala društva i koji ima najmanje 90% glasova svih akcionara koji poseduju obične akcije (otkupilac) može skupštini akcionarskog društva podneti predlog za donošenje odluke o prinudnom otkupu akcija preostalih akcionara društva, bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama, uz isplatu cene koja se određuje shodnom primenom odredaba ovog zakona o isplati nesaglasnih akcionara.
Pre izmena Zakona o privrednim društvima 2018. godine, postupak prinudnog otkupa često je izazivao nedoumice, posebno kada su akcije bile opterećene teretima ili drugim zabranama. Bilo je slučajeva da su manjinski akcionari, kroz fiktivne pravne poslove, namerno opterećivali akcije, sprečavajući sprovođenje prinudnog otkupa.
Odluka o prinudnom otkupu akcija mora sadržati odluku o ceni akcija po kojoj će prinudni otkup biti izvršena, dok se cena utvrđuje na neki od sledećih načina.
- Prvi način određivanja cene akcija se zasniva na tržišnoj vrednosti, koja je merilo likvidnosti akcija, odnosno postojanja dovoljnog obima trgovanja. Kada su akcije likvidne, njihova cena se određuje na osnovu trenutnog tržišnog stanja. Međutim, ako akcije nisu likvidne ili se radi o akcionarskom društvu koje nije javno, tada se cena određuje prema višoj vrednosti između knjigovodstvene vrednosti i procenjene vrednosti koju utvrđuje ovlašćeni procenjivač.
- Drugi način, odnosi se na situaciju kada otkupilac stekne 90% akcija i prava glasa putem ponude za preuzimanje. U takvim slučajevima, prinudni otkup se sprovodi po ceni koja je navedena u toj ponudi, koja mora biti okončana najkasnije tri meseca pre prinudnog otkupa. Ovde se ne vrši posebno određivanje cene akcija za potrebe prinudnog otkupa, umesto toga, koristi se cena navedena u ponudi za preuzimanje akcija.
U situaciji kada je Odluka o prinudnom otkupu akcija već doneta, manjinski akcionari radi zašitite svojih prava imaju na raspolaganju dva puta: (1) pokretanje parničnog postupka radi pobijanja odluke o prinudnom otkupu i (2) pokretanje vanparničnog postupka radi ispitivanja primerenosti cene akcija.
Odredbom člana 520 Zakona o privrednim društvima propisana su pravila o pokretanju postupka radi pobijanja odluke o prinudnom otkupu akcija, a koja odredba glasi:
„Izuzetno od odredaba ovog zakona o pobijanju odluka skupštine, rok za podnošenje tužbe za pobijanje odluke o prinudnom otkupu je 30 dana od dana donošenja te odluke.
Odluka o prinudnom otkupu ne može se pobijati zbog neprimerenosti cene za akcije koje su predmet prinudnog otkupa.“
Iz citirane odredbe proizilaze sledeće posledice (1) odluka o prinudnom otkupu akcija ne može se pobijati nakon isteka roka od 30 dana od dana donošenja odluke, i (2) odluka o prinudnom otkupu se ne može pobijati zbog neprimerenosti cene akcija koje su predmet prinudnog otkupa.
Dakle, na pobijanje odluke o prinudnom otkupu akcija ne primenjuje se opšti rok za pobijanje odluka skupštine akcionarskog društva iz odredbe člana 376 Zakona o privrednim društvima, već se u ovom konkretnom slučaju primenjuje odredba citiranog člana 520 istog zakona koja propisuje objektivni rok od 30 dana od dana donošenja Odluke o prinudnom otkupu akcija. Subjektivnog roka nema, tako da istekom roka od 30 dana od dana donošenja odluke o prinundom otkupu akcionar gubi pravo na sudsku zaštitu, čak i ako nije saznao da je odluka doneta.
Odluka se može pobijati iz drugih razloga, ako je doneta u suprotnosti sa zakonom, npr. ako nije doneta uz potrebnu većinu glasova, ili ako akcionar nije posedovao akcije koje čine 90% osnovnog kapitala ili glasova na skupštini društva. Međutim, kada je sporna isključivo vrednost akcija, neprimerenost te vrednosti ne utiče na zakonitost i pravilnost odluke. Akcionari imaju pravo da zatraže od suda utvrđivanje primerene vrednosti akcija u skladu sa zakonom (u posebnom vanparničnom postupku), ali nemaju pravo da zahtevaju od suda da poništi odluku o prinudnom otkupu.
U praksi je malo verovatno da će odluka o prinudnom otkupu akcija biti poništena jer su uslovi za takav otkup jasno definisani Zakonom o privrednim društvima. Teško je zamisliti situaciju u kojoj bi prinudni otkup bio sproveden bez prethodnoh ispunjenja uslova, posebno s obzirom na aktivno učešće ostalih organa, uključujući Centralni registar hartija od vrednosti, tokom celog postupka prinudnog otkupa.
Svaki akcionar društva čije su akcije predmet prinudnog otkupa koji smatra da cena koju je utvrdilo društvo nije utvrđena u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, može u roku od 30 dana od dana registracije odluke o prinudnom otkupu tražiti da nadležni sud u vanparničnom postupku utvrdi vrednost tih akcija u skladu sa ovim zakonom.
Ako nakon sprovedenog vanparničnog postupka, sud utvrdi višu cenu akcija od cene koju je društvo utvrdilo, otkupilac je u obavezi isplati razliku u ceni svim akcionarima čije su akcije bile predmet prinudnog otkupa.
Za kraj je važno razumeti da, iako dodatne uplate i dokapitalizacija društva mogu povećati vrednost akcija, to ne obezbeđuje nužno povrat ulaganja ili garantuje ostvarivanje profita za svakog pojedinačnog akcionara. Posebno je to važno u državama, kao što je naša, gde tržište kapitala nije dovoljno razvijeno. U takvim okolnostima, potencijalni profit od ulaganja u akcije može biti ograničen. Razlozi za ovakvu situaciju su brojni – tržište kapitala je skromno, investicijske mogućnosti su ograničene, a povrat ulaganja može biti spor ili neizvestan. Stoga, važno je da akcionari budu svesni da iako dodatna ulaganja mogu poboljšati vrednost akcija, to ne garantuje da će se uloženo vratiti kao profit akcionaru.