RAZDVAJANJE VLASNIČKE STRUKTURE: STATUSNA PROMENA IZDVAJANJE UZ OSNIVANJE

Statusna promena izdvajanje uz osnivanje regulisana je članovima 483 i 489 Zakona o privrednim društvima (ZPD) a ovim člankom detaljno se obrađuje jedan aspekt koji se u praksi pokazao kao sporan. Ovaj aspekt se odnosi na nemogućnost članova društva prenosioca da postignu dogovor koji bi omogućio istupanje jednog člana iz društva prenosioca, a da istovremeno drugi član (u slučaju dvočlanog društva) ne stekne udeo u društvu sticaocu.

Naime, izdvajanje uz osnivanje članovi često koriste kao osnov razdvajanja vlasničke strukture postojećeg društva i to na takav način da najpre sprovedu statusnu promenu izdvajanje uz osnivanje a zatim razmene udele. Rezultat ovakve konstrukcije jeste da jedan član zadržava 100% udeo u društvu prenosiocu, dok drugi postaje jedini član sa 100% udela u društvu sticaocu.

ZPD predviđa mogućnost da članovi društva prenosioca dogovore drugačiju srazmeru sticanja udela/akcija u društvu sticaoca od one koju imaju u društvu prenosiocu ili da koriste pravo na isplatu shodno pravilima nesaglasnih akcionara na otkup akcija. Međutim, dogovaranje drugačije srazmere ne podrazumeva mogućnost da jedan član „stiče“ 0% udela u društvu sticaoca odnosno različita srazmera udela ne može voditi prenosu udela u smislu istupanja iz društva.

Navedeni stav isto tumači i Agencija za privredne registre pred kojom se sprovodi statusna promena, čime su članovi koji žele da razdvoje svoju vlasničku strukturu prinuđeni na sprovođenje 2 koraka i to (1) statusnu promena, a nakon toga i (2) uzajamni prenos udela u društvima prenosioca i sticaoca.

Sa druge strane, isplata nesaglasnog člana/akcionara često nije povoljna opcija jer stvara obavezu na strani drugog člana/akcionara. Nasuprot tome, kod statusne promene izdvajanja uz osnivanje, društvo sticalac stiče imovinu (u određenom delu) društva prenosioca, a članovi u tom smislu nemaju nikakvu obavezu plaćanja. 

Eventualna izmena ZPD-a u ovom delu je sa stanovišta prakse poželjna jer mogla bi imati pozitivan efekat u situaciji kada članovi odluče da razdvoje vlasničku strukturu tako da oba člana u pravnom finalu imaju po 100% udela svako u svom društvu, čija imovina odgovara nekadašnjoj srazmeri udela koju su članovi imali u društvu prenosioca pre statusne promene.