RADNI ODNOS ZA OBAVLJANJE POSLOVA VAN PROSTORIJA POSLODAVCA

Eksponencijalni razvoj informacionih tehnologija je uz sadejstvo sa pandemijom SARS Covid 19, uslovio brojne promene u segmentima društvenog života, usled čega je na pomenutom talasu razvoja došlo do brojnih promena kako u privatnim, tako i poslovnim aspektima društvenih odnosa.

Rad van prostorija poslodavca se tendenciozno afirmiše kao nov način angažovanja i zapošljavanja lica, pri čemu se sam način vršenja poslova savremenizuje i posledično dovodi do napuštanja konvencionalnih, rudimentarnih i artificijelnih oblika zapošljavanja. Naravno pored velikog broja pogodnosti koje ovakav način obavljanja rada pruža, postoje i određeni nedostaci kao i specifičnosti, na koje će biti ukazano u nastavku članka.

Prvenstveno rad van prostorija poslodavca, u smislu odredbe člana 42 stav 2 Zakona o radu (u daljem tekstu: ZOR) podrazumeva:

1. Rad od kuće
2. Rad na daljinu

1. Rad od kuće predstavlja obavljanje rada zaposlenog van prostorija poslodavca od kuće ili nekog drugog mesta, pri čemu u praksi zaposleni često koristi sopstvena sredstva za obavljanje rada.

1. Rad na daljinu podrazumeva tzv. “Teleworking” odnosno “remote working”, u okviru kojeg je zaposleni za vreme obavljanja rada u direktnoj telekomunikacionoj vezi sa poslodavcem (najčešće putem računara i interneta, koji u najvećem broju slučajeva obezbeđuje poslodavac).

Međutim, imajući u vidu da ZOR ne pravi eksplicitno razliku između ugovora o radu od kuće i ugovora o radu na daljinu, nedvosmisleno se izvodi zaključak da je razlika sa praktičnog aspekta „ova dva načina“ obavljanja rada, krajnje marginalna i kozmetička.

Pored bitnih elemenata koje ugovor o radu mora da sadrži propisanih članom 33 ZOR, specifičnost ugovora o radu koji se obavlja van prostorija poslodavca ogleda se u činjenici da ZOR u članu 42 predviđa i sledeće bitne elemente:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

• Trajanje radnog vremena se ugovara aproksimativno standardnim ugovorima o radu, pri čemu se sve odredbe ZOR koje se odnose na preraspodelu radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmore i odsustva sa rada, odnose i na rad van prostorija poslodavca u skladu sa članom 42 stav 5 ZOR.

2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;

• ZOR predviđa zakonski orjentir, pri čemu je prepušteno slobodi poslodavca i zaposlenog da posredstvom ugovora o radu, definišu, razrade i bliže konkretizuju način na koji će se nadzor vršiti u konkretnoj situaciji.

3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;

• Poslodavac je dužan da obezbedi, instalira i održava osnovna sredstva za rad, što u praksi uglavnom podrazumeva obezbeđenje računarske opreme i interneta. Poslodavac dužan da snosi trošak održavanja i popravke sredstava za rad osim u situaciji kada se kvar ili nedostatak na sredstvima za rad manifestuju kao neodgovorna ili neadekvatna upotreba opreme  od strane zaposlenog. Poslodavac zaposlenom koji necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada, može otkazati ugovor o radu shodno odredbi člana 179 stav 2 tačka 3.

4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;

• Poslodavac je dužan da zaposlenom nadoknadi troškove koji su nastali kao posledica korišćenja i upotrebe sredstava za rad, prevashodno ovom normom podrazumevajući utrošak električne energije kao i internet veze za potrebe obavljanja rada.

5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;

• Specifičnost rada van prostorija poslodavca se ogleda u tome što poslodavac nije dužan da isplaćuje troškove prevoza za odlazak i dolazak sa rada koji je inače dužan da uplaćuje zaposlenom u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju u skladu sa članom 118 stav 1 tačka 1. Međutim poslodavac je svakako dužan da, shodno odredbama člana 118 stav 1 tačka 5 i 6, zaposlenom nadoknadi trošak za ishranu u toku rada kao i regres za korišćenje godišnjeg odmora.  

6) druga prava i obaveze.

S tim u vezi, u nastavku ukazujemo i na neka od najčešćih pitanja vezana za rad van prostorija poslodavca. 

Da li se razlikuje osnovna zarada između rada u prostorijama poslodavca i rada van prostorija poslodavca?

Kada je u pitanju osnovna zarada zaposlenog, ZOR pruža zaštitu zaposlenom koji obavlja rad van prostorija poslodavca, pri čemu odredba člana 42 stav 4 ZOR, predviđa da osnovna zarada zaposlenog koji rad obavlja van prostorija poslodavca, ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji obavlja iste poslove u prostorijama poslodavca. 

Kakav je međusobni odnos troškova poslodavca i zaposlenog kod obavljanja rada van prostorija poslodavca?

Budući da je cilj svakog poslodavca što bolja artikulacija sredstava kao i alokacija resursa, rad van prostorija poslodavca predstavlja pogodnost za poslodavce kao i zaposlene, budući da ovakav način obavljanja rada dovodi do potpune optimizacije troškova rada. Imajući u vidu da se rad obavlja na daljinu ili od kuće, poslodavac ne snosi trošak za odlazak i dolazak sa rada zaposlenog, trošak smeštaja, ishrane i dnevnica za službena putovanja, zakupa poslovnog prostora (ukoliko svi zaposleni rad obavljanju van prostorija poslodavca), dok zaposleni ne snosi trošak vremena za odlazak i dolazak sa rada, te rad vrši u prilagođenijem i manje oficijelnom okruženju. 

Koje sve poslove zaposleni može obavljati van prostorija poslodavca?

ZOR ne definiše eksplicitno koji se sve poslovi mogu obavljati van prostorija poslodavca, međutim,  član 44 ZOR predviđa da poslodavac može da ugovori poslove van svojih prostorija koji nisu opasni ili štetni po zdravlje zaposlenog i drugih lica i ne ugrožavaju životnu sredinu. Reč je dakle o opštoj klauzuli, ne navodeći eksplicitno krug poslova na koje se konkretna odredba odnosi, ostavljajući poslodavcu prostor da opštim akom, aktom o proceni rizika i ugovorom o radu predvidi o kojim je poslovima reč. 

U skladu sa svim navedenim, Konkluzija je da naš zakonodavac na jedan krajnje simplifikovan način uređuje obavljanje rada van prostorija poslodavca, pri čemu se uređuju pitanja od fundamentalnog značaja, dok je prepušteno volji poslodavca i zaposlenog da kroz ugovor o radu van prostorija poslodavca, konkretizuju i bliže definišu svoje ugovorne obaveze. Dakle ZOR identifikuje i distingvira rad na daljinu i rad od kuće u odnosu na standardan rad u prostorijama poslodavca, pri čemu uređuje zakonski okvir i orjentiše poslodavca da putem opštih akata i ugovora o radu bliže determiniše međusobna prava i obaveze.